Druga knjiga o Samuelu — 1. poglavlje (2 Sam 1)

David doznaje za smrt Šaulovu

¹ Poslije Šaulove smrti David se vratio kući pobijedivši Amalečane. Dva je dana proveo u Siklagu. ² Trećega dana dođe neki čovjek iz Šaulova tabora, razdrtih haljina i prahom posute glave. Došavši k Davidu, baci se na zemlju i pokloni mu se. ³ David ga upita: »Odakle dolaziš?« A on mu odgovori: »Umakao sam iz izraelskog tabora.« ⁴ A David ga upita: »Što se dogodilo? Pripovijedaj mi!« On odvrati: »Narod je pobjegao iz boja, a mnogo je ljudi i poginulo. Mrtvi su i Šaul i njegov sin Jonatan.« ⁵ Nato David upita mladoga glasonošu: »Kako znaš da je poginuo Šaul i njegov sin Jonatan?« ⁶ A mladi glasonoša odgovori: »Slučajno sam došao na goru Gilbou i vidio Šaula kako se upro u svoje koplje, a bojna kola i konjanici natisnuli se za njim. ⁷ Šaul, obazrevši se, ugleda mene pa me zovnu, a ja mu se odazvah: ‘Evo me!’ ⁸ I upita me on: ‘Tko si ti?’ A ja mu odgovorih: ‘Amalečanin sam.’ ⁹ Tada mi on reče: ‘Dođi ovamo k meni pa me ubij, jer me obuzeo smrtni grč, a duša je još sva u meni!’ ¹⁰ Pristupih k njemu i zadadoh mu smrtni udarac, jer sam znao da neće preživjeti nakon pada. Zatim uzeh kraljevski znak koji mu bijaše na glavi i narukvicu koju imaše na ruci i, evo, donesoh to svome gospodaru.« ¹¹ Tada David zgrabi svoje haljine i razdrije ih, a tako i svi ljudi koji bijahu s njim. ¹² I naricali su, plakali i postili do večeri za Šaulom i za njegovim sinom Jonatanom, za Jahvinim narodom i za domom Izraelovim što izginuše od mača. ¹³ Potom David upita mladoga glasonošu: »Odakle si ti?« A on odgovori: »Ja sam sin jednoga došljaka, Amalečanina.« ¹⁴ Tada mu reče David: »Kako se nisi bojao dići ruku da ubiješ pomazanika Jahvina?« ¹⁵ I dozva David jednoga od momaka i zapovjedi mu: »Dođi ovamo i smakni ga!« Udari ga momak i on umrije. ¹⁶ A David mu još doviknu: »Tvoja krv na tvoju glavu! Tvoja su usta posvjedočila protiv tebe kad si rekao: ‘Ja sam ubio pomazanika Jahvina.’«

Davidova tužaljka za Šaulom i Jonatanom

¹⁷ Tada David zapjeva ovu tužaljku za Šaulom i za njegovim sinom Jonatanom. ¹⁸ Zapisana je u Knjizi Pravednikovoj da je uče sinovi Judini. David reče: ¹⁹ »Oh, kako ti slava pade, Izraele, izginuše div-junaci na tvom visu! ²⁰ O porazu vi u Gatu ne pričajte, aškelonskim ulicama ne glasite, da se kćeri ne vesele filistejske, mlade žene da ne kliču nevjerničke. ²¹ O Gilbojske gore klete, rosa na vas ne padala nit’ vas kiša s neba prala! Vaša polja ne vraćala rod za sjeme, jer kod vas je osramoćen štit junaka! Štit Šaulov nije bio uljem mazan, ²² nego krvlju ranjenika, mašću palih! Lûk Jonate nikad nije promašio, mač Šaulov nikad bezuspješan bio! ²³ Šaul i Jonata, ljupki, ponositi, ni živi se ne rastaše, ni u smrti! Od orlova bjehu brži, od lavova snagom jači! ²⁴ Za Šaulom sad plačite, Izraelke, jer je u kras i u grimiz vas odijev’o! Uz to zlatan nakit on je na ruho vam pričvršćiv’o. ²⁵ Usred boja poginuše div-junaci! Smrt me tvoja, Jonatane, ožalosti! ²⁶ Žao mi je tebe, brate, Jonatane! Kako li mi drag bijaše ti veoma! Ljubav tvoja bješe meni još od ženske čudesnija. ²⁷ Oh, kako su izginuli div-junaci, i oružje bojno kako skršeno je!«