Obadija — 1. poglavlje (Ob 1)

Proslov

¹ Viđenje Obadijino. Ovako govori Jahve Gospod Edomu! Čuli smo vijest od Jahve, glasnik bî poslan k narodima: »Ustajte! Na nj u boj krenimo!«

Sud Edomu

² »Jer gle, učinit ću te najmanjim među narodima, prezrenim veoma. ³ Uznositost srca tvoga zavela te, tebe što živiš u pećinama kamenim, u visoku stanu svojemu, i u srcu svome zboriš: ‘Tko li će me na zemlju skinuti?’ ⁴ Da se vineš k’o orao, gnijezdo sviješ među zvijezdama, i odande skinut ću te« – riječ je Jahvina.

Uništenje Edoma

⁵ »Dođu li k tebi lupeži il’ kradljivci noćni, kako li ćeš biti oplijenjen! Neće li te okrasti po miloj volji? Dođu li trgači k tebi, zar će i pabirka ostaviti? ⁶ Kako li Edom bješe pretresen, skrivena mu skrovišta pretražena! ⁷ Do granica te potjeraše, svi te saveznici tvoji prevariše, nadvladaše te tvoji prijatelji! Oni što kruh tvoj jedu zamku ti staviše: ‘Sasvim je bez uma!’ ⁸ Neću li u dan onaj« – riječ je Jahvina – »uništit’ mudraca u Edomu i razum iz gore Ezavljeve?

Grijeh Edoma

⁹ Ratnike tvoje, Temane, užas će spopasti, i posljednji će biti istrijebljen na gori Ezavljevoj.« »Za pokolj ¹⁰ i nasilje nad bratom svojim Jakovom sram će te pokriti i nestat ćeš zasvagda. ¹¹ U dan onaj kad stajaše postrance, dok mu tuđinci blago odvodiše, dok stranci ulažahu na vrata njegova i ždrijeb bacahu za Jeruzalem, ti bijaše kao jedan od njih. ¹² Ne naslađuj se bratu u dan nesreće njegove! Ne likuj nad sinovima judejskim u dan propasti njine! Ne razvaljuj usta u dan tjeskobni! ¹³ Ne provaljuj na vrata naroda moga u dan nesreće njegove! Ne naslađuj se njegovom propašću u dan nesreće njegove! Ne pružaj ruke na imanje njegovo u dan nesreće njegove! ¹⁴ Ne stoj na raskršćima da pobiješ njegove bjegunce! Ne izdaji preživjelih njegovih u dan tjeskobni!« ¹⁵ Jer blizu je Jahvin dan svim narodima! Dat će ti se milo za drago, tvoja će djela na tvoju glavu pasti.

Osveta Izraelova

¹⁶ »Jest, kako vi piste na svetoj mi gori, pit će svi narodi bez oduška, pit će i iskapiti – i bit će k’o da ih nigda bilo nije. ¹⁷ Al’ na gori Sionu bit će spašenici – postat će sveta – i dom će Jakovljev baštiniti svoju baštinu. ¹⁸ Dom će Jakovljev biti oganj, dom Josipov plamen, dom Ezavljev strnjika. Potpalit će ga i proždrijeti, i od doma Ezavljeva nitko neće ostati« – riječ je Jahvina.

Novi Izrael

¹⁹ Žitelji negepski baštinit će goru Ezavljevu, žitelji Šefele zemlju filistejsku; baštinit će kraj Efrajimov i kraj samarijski, a Benjamin će baštiniti Gilead. ²⁰ A izgnana nekoć vojska sinova Izraelovih baštinit će Kanaan sve do Sarfate; izgnanici jeruzalemski što su u Sefaradu baštinit će gradove negepske. ²¹ Izbavitelji će uzaći na goru Sion da sude gori Ezavljevoj. I tada će nastat’ kraljevstvo Jahvino.