Vinogradari ubojice
(Mt 21, 33–46; Lk 20, 9–19)
1 I uze im zboriti u prispodobama: »Čovjek vinograd posadi, ogradom ogradi, iskopa tijesak i kulu podiže pa ga iznajmi vinogradarima i otputova. 2 I u svoje vrijeme posla vinogradarima slugu da od njih uzme dio uroda vinogradarskoga. 3 A oni ga pograbiše, istukoše i otposlaše praznih ruku. 4 I opet posla k njima drugog slugu: i njemu razbiše glavu i izružiše ga. 5 Trećega također posla: njega ubiše. Tako i mnoge druge: jedne istukoše, druge pobiše.« 6 »Još jednoga imaše, sina ljubljenoga. Njega naposljetku posla k njima misleći: ‘Poštovat će sina moga.’ 7 Ali ti vinogradari među sobom rekoše: ‘Ovo je baštinik! Hajde da ga ubijemo i baština će biti naša.’ 8 I pograbe ga, ubiju i izbace iz vinograda.« 9 »Što li će učiniti gospodar vinograda? Doći će i pobiti te vinogradare i dati vinograd drugima. 10 Niste li čitali ovo Pismo: Kamen što ga odbaciše graditelji postade kamen zaglavni. 11 Gospodnje je to djelo – kakvo čudo u očima našim! « 12 I tražili su da ga uhvate, ali se pobojaše mnoštva. Razumješe da je protiv njih izrekao prispodobu pa ga ostave i odu. Porez caru
(Mt 22, 15–22; Lk 20, 20–26)
13 I pošalju k njemu neke od farizeja i herodovaca da ga uhvate u riječi. 14 Oni dođu i kažu mu: »Učitelju, znamo da si istinit i ne mariš tko je tko jer nisi pristran, nego po istini učiš putu Božjemu. Je li dopušteno dati porez caru ili nije? Da damo ili da ne damo?« 15 A on im reče prozirući njihovo licemjerje: »Što me iskušavate? Donesite mi denar da vidim!« 16 Oni doniješe. I reče im: »Čija je ovo slika i natpis?« A oni će mu: »Carev.« 17 A Isus im reče: »Caru podajte carevo, a Bogu Božje!« I divili su mu se. Uskrsnuće mrtvih
(Mt 22, 23–33; Lk 20, 27–40)
18 Dođu k njemu saduceji, koji vele da nema uskrsnuća, i upitaju ga: 19 »Učitelju, Mojsije nam napisa: Umre li čiji brat i ostavi ženu, a ne ostavi djeteta, neka njegov brat uzme tu ženu te podigne porod bratu svomu. 20 Sedmorica braće bijahu. Prvi uze ženu i umrije ne ostavivši poroda. 21 I drugi je uze te umrije ne ostavivši poroda. I treći jednako tako. 22 I sedmorica ne ostaviše poroda. Najposlije i žena umrije. 23 Komu će biti žena o uskrsnuću, kad uskrsnu? Jer sedmorica su je imala za ženu.« 24 Reče im Isus: »Niste li u zabludi zbog toga što ne razumijete Pisama ni sile Božje? 25 Ta kad od mrtvih ustaju, niti se žene niti udavaju, nego su kao anđeli na nebesima. 26 A što se tiče mrtvih, da ustaju, niste li čitali u knjizi Mojsijevoj ono o grmu, kako Mojsiju reče Bog: Ja sam Bog Abrahamov i Bog Izakov i Bog Jakovljev? 27 Nije on Bog mrtvih, nego živih. Uvelike se varate.« Najveća zapovijed
(Mt 22, 34–40; Lk 10, 25–28)
28 Tada pristupi jedan od pismoznanaca koji je slušao njihovu raspravu. Vidjevši da im je dobro odgovorio, upita ga: »Koja je zapovijed prva od sviju?« 29 Isus odgovori: »Prva je: Slušaj, Izraele! Gospodin Bog naš Gospodin je jedini. 30 Zato ljubi Gospodina Boga svojega iz svega srca svojega, i iz sve duše svoje, i iz svega uma svoga, i iz sve snage svoje! « 31 »Druga je: Ljubi svoga bližnjega kao sebe samoga. Nema druge zapovijedi veće od tih.« 32 Nato će mu pismoznanac: »Dobro, učitelju! Po istini si kazao: On je jedini, nema drugoga osim njega. 33 Njega ljubiti iz svega srca, iz svega razuma i iz sve snage i ljubiti bližnjega kao sebe samoga – više je nego sve paljenice i žrtve. « 34 Kad Isus vidje kako je pametno odgovorio, reče mu: »Nisi daleko od kraljevstva Božjega!« I nitko se više nije usuđivao pitati ga. Krist, Sin i Gospodin Davidov
(Mt 22, 41–46; Lk 20, 41–44)
35 A naučavajući u Hramu, uze Isus govoriti: »Kako pismoznanci kažu da je Krist sin Davidov? 36 A sam David reče u Duhu Svetome: Reče Gospod Gospodinu mojemu: ‘Sjedi mi zdesna dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim!’ Isusov sud o pismoznancima
(Mt 23, 1–36; Lk 20, 45–47)
37 Sam ga David zove Gospodinom. Kako mu je onda sin?« Silan ga je svijet s užitkom slušao. 38 A on im u pouci svojoj govoraše: »Čuvajte se pismoznanaca, koji rado idu u dugim haljinama, vole pozdrave na trgovima, 39 prva sjedala u sinagogama i pročelja na gozbama; 40 proždiru kuće udovičke, još pod izlikom dugih molitava. Stići će ih to oštrija osuda!« Udovičin novčić
(Lk 21, 1–4)
41 Potom sjede nasuprot riznici te promatraše kako narod baca sitniš u riznicu. Mnogi bogataši bacahu mnogo. 42 Dođe i neka siromašna udovica i baci dva novčića, to jest jedan kvadrant. 43 Tada dozove svoje učenike i reče im: »Doista, kažem vam, ova je sirota udovica ubacila više od svih koji ubacuju u riznicu. 44 Svi su oni zapravo ubacili od svoga suviška, a ona je od svoje sirotinje ubacila sve što je imala, sav svoj žitak.«