Joel — 2. poglavlje (Jl 2)

Dan Jahvin i sadašnja nesreća –Uzbuna na dan Jahvin

¹ Trubite u trubu na Sionu! Dižite uzbunu na svetoj mi gori! Neka svi stanovnici zemlje dršću, jer dolazi Jahvin dan. Da, on je blizu. ² Dan pun mraka i tmine, dan oblačan i crn. K’o zora po gorama se prostire narod jak i mnogobrojan, kakva ne bje nikad prije, niti će ga igda biti do vremena najdaljih.

Upadači

³ Pred njim oganj proždire, za njim plamen guta. Zemlja je k’o vrt rajski pred njim, a za njim pustinja tužna. Ništa mu ne umiče. ⁴ Nalik su na konje, jure poput konjanika. ⁵ Buče kao bojna kola, po gorskim vrhuncima skaču, pucketaju k’o plamen ognjeni kad strnjiku proždire, kao vojska jaka u bojnome redu. ⁶ Pred njima narodi dršću i svako lice problijedi. ⁷ Skaču k’o junaci, k’o ratnici se na zidove penju. Svaki ide pravo naprijed, ne odstupa od svog puta. ⁸ Ne tiskaju jedan drugog, već svak’ ide svojom stazom. Padaju od strijela ne kidajuć’ redova. ⁹ Na grad navaljuju, na zidine skaču, penju se na kuće i kroz okna ulaze poput lupeža.

Viđenje dana Jahvina

¹⁰ Pred njima se zemlja trese, nebo podrhtava, sunce, mjesec mrčaju, zvijezdama se trne sjaj. ¹¹ I Jahve glas svoj šalje pred vojsku svoju. I odista, tabor mu je silno velik, zapovijedi njegove moćan izvršitelj. Da, velik je Jahvin dan i vrlo strašan. Tko će ga podnijeti?

Poziv na pokoru

¹² »Al’ i sada« – riječ je Jahvina – »vratite se k meni svim srcem svojim posteć’, plačuć’ i kukajuć’.« ¹³ Razderite srca, a ne halje svoje! Vratite se Jahvi, Bogu svome, jer on je nježnost sama i milosrđe, spor na ljutnju, a bogat dobrotom, on se nad zlom ražali. ¹⁴ Tko zna neće li se opet ražaliti, neće li blagoslov ostaviti za sobom! Prinose i ljevanice Jahvi, Bogu našemu! ¹⁵ Trubite u trubu na Sionu! Sveti post naredite, oglasite zbor svečani, ¹⁶ narod saberite, posvetite zbor. Saberite starce, sakupite djecu, čak i nejač na prsima. Neka ženik iziđe iz svadbene sobe a nevjesta iz odaje. ¹⁷ Između trijema i žrtvenika neka tuže svećenici, sluge Jahvine. Neka mole: »Smiluj se, Jahve, svojem narodu! Ne prepusti baštine svoje sramoti, poruzi narodâ. Zašto da se kaže među narodima: Gdje im je Bog?«

2. JahvIN ODGOVOR

¹⁸ Tad Jahve, ljubomoran na zemlju svoju, smilova se svom narodu.

Oslobođenje

¹⁹ Odgovori Jahve svojem narodu: »Šaljem vam, evo, žita, vina i ulja da se njime nasitite. Nikad više neću pustiti da budete na sramotu narodima. ²⁰ Protjerat ću Sjevernjaka od vas daleko, odagnat ga u zemlju suhu i pustu, prethodnicu u Istočno more, zalaznicu u Zapadno more. Dići će se njegov smrad, dizat će se trulež njegova.« (Jer učini stvari velike.)

Viđenje obilja

²¹ O zemljo, ne boj se! Budi sretna, raduj se, jer Jahve učini djela velika. ²² Zvijeri poljske, ne bojte se; pašnjaci u pustinji opet se zelene, voćke daju rod, smokva i loza nose izobila. ²³ Sinovi sionski, radujte se, u Jahvi se veselite, svojem Bogu; jer vam daje kišu jesensku u pravoj mjeri, izli na vas kišu, jesensku i proljetnu kišu kao nekoć. ²⁴ Gumna će biti puna žita, kace će se prelijevati od vina i ulja. ²⁵ »Nadoknadit ću vam godine koje izjedoše skakavac, gusjenica, ljupilac i šaška, silna vojska moja što je poslah na vas.« ²⁶ Jest ćete izobila, jest ćete do sita, slavit ćete ime Jahve, svojeg Boga, koji je s vama čudesno postupao. (»Moj se narod neće postidjeti nikad više.«) ²⁷ »Znat ćete da sam posred Izraela, da sam ja Jahve, vaš Bog, i nitko više. Moj se narod neće postidjeti nikad više.«