Knjiga Postanka — 17. poglavlje (Post 17)

Savez i obrezanje

¹ Kad je Abramu bilo devedeset i devet godina, ukaza mu se Jahve pa mu reče: »Ja sam El Šadaj – Bog svesilni. Mojim hodi putem i neporočan budi. ² A savez svoj ja sklapam s tobom i silno ću te razmnožiti.« ³ Abram pade ničice dok mu Bog govoraše dalje: ⁴ »A ovo je savez moj s tobom: postat ćeš ocem mnogim narodima; ⁵ i nećeš se više zvati Abram – već Abraham će ti ime biti, jer naroda mnogih ocem ja te postavljam. ⁶ Silno ću te rodnim učiniti; narode ću iz tebe izvesti; i kraljevi će od tebe izaći. ⁷ Savez svoj sklapam između sebe i tebe i tvoga potomstva poslije tebe – savez svoj za vjekove: ja ću biti Bogom tvojim i tvoga potomstva poslije tebe. ⁸ Tebi i tvome potomstvu poslije tebe dajem zemlju u kojoj boraviš kao pridošlica – svu zemlju kanaansku – u vjekovni posjed; a ja ću biti njihov Bog.« ⁹ Još reče Bog Abrahamu: »A ti savez čuvaj moj – ti i tvoje potomstvo poslije tebe u sve vijeke. ¹⁰ A ovo je savez moj s tobom i tvojim potomstvom poslije tebe koji ćeš vršiti: svako muško među vama neka bude obrezano. ¹¹ Obrezujte se, i to neka bude znak saveza između mene i vas. ¹² Svako muško među vama, kroz vaša pokoljenja, kad mu se navrši osam dana, neka bude obrezano; i rob, rođen u vašem domu, i onaj što bude kupljen od stranca, koji ne bude od vaše krvi. ¹³ Da, i rob rođen u tvome domu ili za novac kupljen mora se obrezati! Tako će moj savez na vašem tijelu ostati vječnim savezom. ¹⁴ Muško koje se ne bi obrezalo neka se odstrani od svoga roda: takav je prekršio moj savez.« ¹⁵ Još reče Bog Abrahamu: »Tvojoj ženi Saraji nije više ime Saraja: Sara će joj ime biti. ¹⁶ Nju ću ja blagosloviti i od nje ti dati sina; blagoslov ću na nju izliti te će se narodi od nje razviti; kraljevi će narodima od nje poteći.« ¹⁷ Abraham pade ničice pa se nasmija i reče u sebi: »Onome komu je stotinu godina, zar se može roditi dijete? Zar će Sara u devedesetoj rod rađati!« ¹⁸ Abraham reče Bogu: »Neka tvojom milošću Jišmael poživi!« ¹⁹ A Bog reče: »Ipak će ti tvoja žena Sara roditi sina; nadjeni mu ime Izak. Savez svoj s njime ću sklopiti, savez vječni s njime i s njegovim potomstvom poslije njega. ²⁰ I za Jišmaela uslišah te. Evo ga blagoslivljam: rodnim ću ga učiniti i silno ga razmnožiti; dvanaest će knezova od njega postati i u velik će narod izrasti. ²¹ Ali ću držati svoj savez s Izakom, koga će ti roditi Sara dogodine u ovo doba.« ²² Kad je završio razgovor s njim, od Abrahama Bog se podiže. ²³ Uzme zatim Abraham svoga sina Jišmaela i sve robove koji su bili rođeni u njegovu domu i sve koje je kupio novcem – sve muške ukućane – pa ih toga istog dana obreže, kako mu je Bog rekao. ²⁴ Abrahamu bijaše devedeset i devet godina kad se obrezao, ²⁵ a njegovu sinu Jišmaelu bijaše trinaest godina kad ga obreza. ²⁶ Tako su toga istog dana bili obrezani Abraham i njegov sin Jišmael; ²⁷ i svi muškarci njegova doma, rođeni u njegovoj kući ili za novac kupljeni od stranca – svi s njim bijahu obrezani.