Knjiga Postanka — 7. poglavlje (Post 7)

¹ Onda Jahve reče Noi: »Uđi ti i sva tvoja obitelj u korablju, jer sam uvidio da si ti jedini preda mnom pravedan u ovom vremenu. ² Uzmi sa sobom od svih čistih životinja po sedam parova: mužjaka i njegovu ženku. ³ Isto tako od ptica nebeskih po sedam parova – mužjaka i ženku – da im se sjeme sačuva na zemlji. ⁴ Jer ću do sedam dana pustiti dažd po zemlji četrdeset dana i četrdeset noći te ću istrijebiti s lica zemlje svako živo biće što sam ga načinio.« ⁵ Noa učini sve kako mu je Jahve naredio. ⁶ Noi bijaše šest stotina godina kad je potop došao na zemlju. ⁷ I pred vodama potopnim uđu s Noom u korablju njegovi sinovi, njegova žena i žene sinova njegovih. ⁸ Od čistih životinja i od životinja koje nisu čiste, od ptica, od svega što zemljom puzi, ⁹ uđe po dvoje – mužjak i ženka – u korablju s Noom, kako je Bog naredio Noi. ¹⁰ A sedmoga dana zapljušte potopne vode po zemlji.

Potop

¹¹ U dan onaj – šestote godine Noina života, mjeseca drugog, dana u mjesecu sedamnaestog – navale svi izvori bezdana, rastvore se ustave nebeske. ¹² I udari dažd na zemlju da pljušti četrdeset dana i četrdeset noći. ¹³ Onog dana uđe u korablju Noa i njegovi sinovi: Šem, Ham i Jafet, Noina žena i tri žene Noinih sinova s njima; ¹⁴ oni, pa sve vrste životinja: stoka, gmizavci što po tlu gmižu, ptice i svakovrsna krilata stvorenja, ¹⁵ uđu u korablju s Noom, po dvoje od svih bića što u sebi imaju dah života. ¹⁶ Što uđe, sve bijaše par, mužjak i ženka od svih bića, kako je Bog naredio Noi. Onda Jahve zatvori za njim vrata. ¹⁷ Pljusak je na zemlju padao četrdeset dana; vode sveudilj rasle i korablju nosile: digla se visoko iznad zemlje. ¹⁸ Vode su nad zemljom bujale i visoko rasle, a korablja plovila površinom. ¹⁹ Vode su sve silnije navaljivale i rasle nad zemljom, tako te prekriše sva najviša brda pod nebom. ²⁰ Petnaest lakata dizale se vode povrh potonulih brda. ²¹ Izgiboše sva bića što se po zemlji kreću: ptice, stoka, zvijeri, svi gmizavci i svi ljudi. ²² Sve što u svojim nosnicama imaše dah života – sve što bijaše na kopnu – izgibe. ²³ Istrijebi se svako biće s površja zemaljskog: čovjek, životinje, gmizavci i ptice nebeske, sve se izbrisa sa zemlje. Samo Noa ostade i oni što bijahu s njim u korablji. ²⁴ Stotinu pedeset dana vladahu vode zemljom.