2. POSLJEDNJA VEČERA – PROSLAVA SINA ČOVJEČJEGA
Isus pere noge učenicima
(Mt 23, 6–12; 10, 24–40; Lk 22, 24–28; 6, 40)
1 Bijaše pred blagdan Pashe. Isus je znao da je došao njegov čas da prijeđe s ovoga svijeta Ocu, budući da je ljubio svoje, one u svijetu, do kraja ih je ljubio. 2 I za večerom je đavao već bio ubacio u srce Judi Šimuna Iškariotskoga da ga izda. 3 A Isus je znao da mu je Otac sve predao u ruke i da je od Boga izišao te da k Bogu ide pa 4 usta od večere, odloži haljine, uze ubrus i opasa se. 5 Nalije zatim vodu u praonik i počne učenicima prati noge i otirati ih ubrusom kojim je bio opasan. 6 Dođe tako do Šimuna Petra. A on će mu: »Gospodine! Zar ti da meni pereš noge?« 7 Odgovori mu Isus: »Što ja činim, ti sada ne znaš, ali shvatit ćeš poslije.« 8 Reče mu Petar: »Nećeš mi prati nogu nikada!« Isus mu odvrati: »Ako te ne operem, nećeš imati dijela sa mnom.« 9 Nato će mu Šimun Petar: »Gospodine, onda ne samo noge nego i ruke i glavu!« 10 Kaže mu Isus: »Tko je okupan, ne treba drugo da opere nego noge – i sav je čist! I vi ste čisti, ali ne svi!« 11 Jer znao je tko će ga izdati. Stoga je i rekao: »Niste svi čisti.« 12 Kad im dakle opra noge, uze svoje haljine, opet sjede i reče im: »Razumijete li što sam vam učinio? 13 Vi me zovete Učiteljem i Gospodinom. Pravo velite jer to i jesam! 14 Ako dakle ja – Gospodin i Učitelj – vama oprah noge, treba da i vi jedni drugima perete noge. 15 Primjer sam vam dao da i vi činite kao što ja vama učinih.« 16 »Zaista, zaista, kažem vam: nije sluga veći od gospodara niti poslanik od onoga koji ga posla. 17 Ako to znate, blago vama budete li tako i činili!« Izdajica prokazan
(Mt 26, 20–25; Mk 14, 17–21; Lk 22, 21–23)
18 »Ne govorim o svima vama! Ja znam koje izabrah! Ali – neka se ispuni Pismo: Koji blaguje kruh moj, petu na me podiže. « 19 »Već vam sada kažem, prije negoli se dogodi, da kad se dogodi vjerujete da Ja jesam. 20 Zaista, zaista, kažem vam: Tko primi onoga kojega ja šaljem, mene prima. A tko mene primi, prima onoga koji je mene poslao.« 21 Rekavši to, potresen u duhu Isus posvjedoči: »Zaista, zaista, kažem vam: jedan će me od vas izdati!« 22 Učenici se zgledahu među sobom u nedoumici o kome to govori. 23 A jedan od njegovih učenika – onaj kojega je Isus ljubio – bijaše za stolom Isusu do krila. 24 Šimun Petar dade mu znak i reče: »Pitaj tko je taj o kome govori.« 25 Ovaj se privine Isusu uz prsa i upita: »Gospodine, tko je taj?« 26 Isus odgovori: »Onaj je kome ja dadnem umočen zalogaj.« 27 Tada umoči zalogaj, uze ga i dade Judi Šimuna Iškariotskoga. Nakon zalogaja uđe u nj Sotona. Nato mu Isus reče: »Što činiš, učini brzo!« 28 Nijedan od sustolnika nije razumio zašto mu je to rekao. 29 Budući da je Juda imao kesu, neki su mislili da mu je Isus rekao: »Kupi što nam treba za blagdan!« – ili neka poda nešto siromasima. 30 On dakle uzme zalogaj i odmah iziđe. A bijaše noć. Rastanak: nova zapovijed
31 Pošto Juda iziđe, reče Isus: »Sada je proslavljen Sin Čovječji i Bog se proslavio u njemu! 32 Ako se Bog proslavio u njemu, i njega će Bog proslaviti u sebi, i uskoro će ga proslaviti! 33 Dječice, još sam malo s vama. Tražit ćete me, ali kao što rekoh Židovima, kažem sada i vama: kamo ja odlazim, vi ne možete doći. 34 Zapovijed vam novu dajem: ljubite jedni druge; kao što sam ja ljubio vas tako i vi ljubite jedni druge. 35 Po ovom će svi znati da ste moji učenici: ako budete imali ljubavi jedni za druge.«Isus i Petar
(Mt 26, 31–35; Mk 14, 17–31; Lk 22, 31–34)
36 Kaže mu Šimun Petar: »Gospodine, kamo to odlaziš?« Isus mu odgovori: »Kamo ja odlazim, ti zasad ne možeš poći za mnom. No poći ćeš poslije.« 37 Nato će mu Petar: »Gospodine, a zašto sada ne bih mogao poći za tobom? Život ću svoj položiti za tebe!« 38 Odgovori Isus: »Život ćeš svoj položiti za mene? Zaista, zaista, kažem ti: Pijetao neće zapjevati dok me triput ne zatajiš.«