Izaija — 49. poglavlje (Iz 49)

Druga pjesma o Sluzi Jahvinu

¹ Čujte me, otoci, slušajte pomno, narodi daleki! Jahve me pozvao od krila materina, od utrobe majke moje spomenuo se moga imena. ² Od usta mojih britak mač je načinio, sakrio me u sjeni ruke svoje, od mene je oštru načinio strijelu, sakrio me u svome tobolcu. ³ Rekao mi: »Ti si sluga moj, Izraele, u kom ću se proslaviti!« ⁴ A ja rekoh: »Zaludu sam se mučio, nizašto naprezao snagu.« Ipak, kod Jahve je moje pravo, kod mog Boga nagrada je moja. ⁵ A sad govori Jahve, koji me od utrobe slugom svojim načini, da mu vratim natrag Jakova, da se sabere Izrael. Proslavih se u očima Jahvinim, Bog moj bijaše mi snaga. ⁶ I reče mi: »Premalo je da mi budeš sluga, da podigneš plemena Jakovljeva i vratiš ostatak Izraelov, nego ću te postaviti za svjetlost narodima, da spas moj do nakraj zemlje doneseš.«

Slavni povratak

⁷ Ovako govori Jahve, otkupitelj Izraelov, Svetac njegov, onome kog preziru i odbacuju narodi, sluzi silničkome: »Kad vide, dići će se kraljevi, bacit će se ničice knezovi, zbog Jahve, koji je vjernost svoju pokazao, Sveca Izraelova, koji te izabrao.« ⁸ Ovako govori Jahve: »U vrijeme milosti ja ću te uslišiti, u dan spasa ja ću ti pomoći. Sazdao sam te i postavio za savez narodu, da zemlju podignem, da nanovo razdijelim baštinu opustošenu, ⁹ da kažeš zasužnjenima: ‘Iziđite!’ a onima koji su u tami: ‘Dođite na svjetlo!’ Oni će pásti uzduž svih putova, i paša će im biti po svim goletima. ¹⁰ Neće više gladovat’ i žeđati, neće ih mučiti žega ni sunce, jer vodit će ih onaj koji im se smiluje, dovest će ih k izvorima vode. ¹¹ Sve gore svoje obratit će u putove, i ceste će se moje povisiti.« ¹² Gle, jedni dolaze izdaleka, drugi sa sjevera i sa zapada, a neki iz zemlje sinimske. ¹³ Kličite, nebesa, veseli se, zemljo, podvikujte, planine, od veselja; jer Jahve tješi narod svoj, on je milosrdan nevoljnima. ¹⁴ Sion reče: »Jahve me ostavi, Gospod me zaboravi.« ¹⁵ »Može li žena zaboravit’ svoje dojenče, ne imat’ sućuti za čedo utrobe svoje? Pa kad bi koja i zaboravila, tebe ja zaboraviti neću. ¹⁶ Gle, u dlanove sam te svoje urezao, zidovi tvoji svagda su mi pred očima. ¹⁷ Obnovitelji tvoji hitaju, rušioci tvoji i pustošitelji odlaze od tebe. ¹⁸ Obazri se oko sebe i pogledaj: sabiru se svi i dolaze k tebi. Života mi moga« – riječ je Jahvina – »svima ćeš se njima zaodjenuti k’o nakitom, i njima ćeš se k’o nevjesta ukrasiti! ¹⁹ Jest, tvoje ruševine, tvoje razvaline i tvoja zemlja poharana pretijesna će biti žiteljima tvojim kad se udalje oni što te zatirahu. ²⁰ Opet će na tvoje uši reći sinovi kojih si bila lišena: ‘Pretijesno mi je mjesto ovo, makni se da se mogu smjestiti.’ ²¹ I ti ćeš se u srcu svom zapitati: ‘Tko mi rodi sve ove? Bijah bez djece, neplodna, prognana i odbačena, pa tko ih podiže? Bijah, eto, sama ostala, a oni gdje su bili?’« ²² Ovako govori Gospod Jahve: »Evo, dajem rukom znak narodima i zastavu svoju dižem plemenima. Vratit će ti u naručju sinove, nosit će ti kćeri na plećima. ²³ Kraljevi će biti tvoji skrbnici, a kneginje im tvoje dojkinje. Klanjat će ti se licem do zemlje, i prah će lizat’ s tvojih nogu. I znat ćeš da sam ja Jahve: koji se u me uzdaju, neće se posramiti.« ²⁴ Može li se otet’ plijen junaku? Može li sužanj pobjeć’ pobjedniku? ²⁵ Da, ovako govori Jahve: »Bit će oduzet sužanj junaku, pobjeći će plijen pobjedniku! S onima koji se s tobom spore ja ću se sporiti, tvoju djecu ja ću izbaviti; ²⁶ tlačiteljima ću tvojim dati njihovo meso za jelo, i svojom krvlju opit će se kao moštom. I znat će svako tijelo da sam ja Jahve, Spasitelj tvoj, i da je tvoj otkupitelj Silni Jakovljev.«