Stari zavjet • Psalmi i mudrosne knjige USFM: JOB

Knjiga o Jobu

Job 17 • 17. poglavlje • 16 redaka

¹ Daha mi nestaje, gasnu moji dani i za mene već se skupljaju grobari. ² Rugači su evo mene dohvatili, od uvreda oka sklopiti ne mogu. ³ Stoga me zaštiti i budi mi jamcem kad mi nitko u dlan neće da udari. ⁴ Jer, srca si njina lišio razuma i dopustiti im nećeš da opstanu. ⁵ K’o taj što imanje dijeli drugovima, a djeci njegovoj dotle oči gasnu, ⁶ narodima svim sam na ruglo postao, onaj kom u lice svatko pljunut’ može. ⁷ Od tuge vid mi se muti u očima, poput sjene moji udovi postaju. ⁸ Začudit će se zbog toga pravednici, na bezbožnika će planuti čestiti; ⁹ neporočni će na svom ustrajat’ putu, čovjek čistih ruku ojačat će još više. ¹⁰ Hajde, svi vi, nećete li opet počet’, ta među vama ja mudra ne nalazim! ¹¹ Minuli su dani, propale zamisli, želje srca moga izjalovile se. ¹² ‘U noći najcrnjoj dan se približava; blizu je već svjetlo što tminu izgoni.’ ¹³ A meni je nada otići u šeol i prostrijeti sebi ležaj u mrklini. ¹⁴ Dovikujem grobu: ‘Oče moj rođeni!’ a crve pozdravljam: ‘Mati moja, sestro!’ ¹⁵ Ali gdje za mene ima jošte nade? Sreću moju tko će ikada vidjeti? ¹⁶ Hoće li u šeol ona sa mnom sići da u prahu zajedno otpočinemo?«